Јована Кисин Загајац
Народна скупштина Републике Српске
Народна скупштина Републике Српске
Драги пријатељи,
након што смо за викенд пустили балоне и голубове, испалили конфете и ватромете и прославили почетак као да је крај, вријеме је да почнемо озбиљно радити.
Јер политика није оно што успијете приказати на билборду, колико год се трудили.
Политика је свакодневни живот.
То је пут којим дијете иде у школу. Ваздух који дишемо. Ријека у којој се купамо. Насеље у којем живимо. Одлазак код љекара. Шалтер на којем вам траже још један папир. Институција која вам мјесецима не одговара. Посао који можете изгубити јер нисте „њихови“. Фирма коју покушавате одржати док се правила мијењају, обавезе расту, а привилеговани увијек некако пролазе лакше.
Зато ће моја прва кампања бити посвећена проблемима са којима се годинама сусрећем као адвокатица, активисткиња и грађанка овог града и ове земље.
Како спријечити да грађани за нови регулациони план сазнају тек када виде багер? Како зауставити праксу да се град мијења парцелу по парцелу, без озбиљног учешћа људи који у њему живе?
Загађен ваздух, уништавање ријека, шума и зелених површина нису теме резервисане за еколошке активисте. То су питања нашег здравља, воде коју пијемо и простора који остављамо дјеци.
Од дискриминације и свођења жена на квоте и украс, преко насиља у породици, до фемицида. Не желим више да о убијеним женама разговарамо неколико дана након још једног убиства, а онда чекамо сљедеће.
Полиција се жали на тужилаштво, тужилаштво на полицију, сви заједно на политички утицај, а грађанин нема коме да се жали када не ради нико.
Нећу говорити само да нам треба „ефикасније правосуђе“. Говорићу о томе ко мора одговарати када институција не ради свој посао и како ту одговорност увести у закон.
Људи који отварају фирме, запошљавају раднике и сваки мјесец морају зарадити плату и за себе и за друге не смију бити банкомат државе нити грађани другог реда у односу на привилеговане фирме које живе од тендера и политичких веза.
Разговараћемо о наметима, администрацији, парафискалним обавезама, нелојалној конкуренцији и о томе како држава може помоћи привреди тако што ће јој, за почетак, престати сметати.
Радно мјесто у јавној служби није страначка имовина.
Нико не би смио скупљати сигурне гласове, водити породицу на митинге или доказивати политичку послушност да би задржао посао.
И нико не би требало да познаје правника, директора или партијског функционера да би добио пензију, накнаду, лијечење или било које друго право које му закон већ гарантује.
За сваку од ових тема рећи ћу шта се конкретно може урадити из Народне скупштине, шта треба промијенити у закону и, најважније:
Јер обећати да ћемо „ријешити корупцију“, „побољшати правосуђе“, „заштитити жене“, „ојачати привреду“ и „сачувати природу“ није нарочито тешко.
Тежи дио је показати којим правилима, којим законима и којим механизмима се то заиста може урадити.
Број 7 сам ја. Али о мени можемо и кад прођемо заједно све ове приоритете.
Желим чути и ваше мишљење и ваше приједлоге.
Јавни простор је НАШ.
Видео садржаји које је кандидат доставио уз свој профил.
Пратите најновије објаве и активности кандидата.
Фотографије из представљања и активности кандидата.
На гласачком листићу нема имена кандидата, него само редни бројеви.