Адриана Басара

Адриана Басара рођена је 4. јула 1976. године у Бањалуци. По образовању је професор географије и етнологије, а тренутно је на мастер студијама међународних односа на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци.

Мајка је четворо дјеце и дијете погинулог борца Војске Републике Српске. Њено животно искуство и породица из које долази у великој мјери су одредили њено интересовање за питања породице, демографије, борачких категорија, очувања традиције и стварања бољих услова за живот људи у Републици Српској.

Двадесет четири године радила је као новинар. Новинарство јој је омогућило да годинама буде међу људима, слуша њихове проблеме и животне приче, али и да схвати да није довољно само говорити о проблемима – потребно је тражити и конкретна рјешења.

Више од двије деценије била је активна кроз различите грађанске иницијативе, хуманитарни рад и друштвени активизам. Покретала је и водила хуманитарне акције, а међу иницијативама које је покретала издвајају се иницијатива за оснивање фонда за лијечење дјеце у иностранству, иницијатива за доношење закона о мајци, као и иницијатива за увођење категорије заштићеног купца електричне енергије кроз законска рјешења у области енергетике.

Годинама се залаже за права породица са четворо и више дјеце, породица које имају дјецу са потешкоћама у развоју, самохраних родитеља и других осјетљивих и маргинализованих категорија.

Посебно се залаже за унапређење права породица погинулих бораца, ратних војних инвалида и бораца Војске Републике Српске.

Посебно мјесто у њеном јавном дјеловању имају питања жена и њиховог економског оснаживања – од оснаживања дјевојчица и младих жена, до подршке женама на селу и женама које желе да покрену сопствени посао и живе од свог рада.

Посебно се залаже за економско оснаживање жена које су преживјеле породично насиље, јер без сопствених прихода и економске сигурности често немају стварну могућност да након боравка у сигурној кући започну самосталан живот са својом дјецом.

Залаже се и за развој села, пољопривредну и органску производњу и стварање услова да људи могу достојанствено да живе од свог рада.

Сматра важним да домаћа производња буде повезана са институцијама и да, гдје год је могуће, дјеца у школама добијају квалитетну и здраву храну произведену на нашим селима. На тај начин, како истиче, истовремено се помаже породицама пољопривредника, подржава живот на селу и обезбјеђује сигуран пласман домаћих производа.

Посебно је заинтересована за однос Републике Српске и дијаспоре. Сматра да је потребно градити снажну и трајну везу са људима који живе ван Републике Српске и Србије, прије свега ради очувања српског језика, ћирилице, културе, традиције и осјећаја припадности.

За њу та веза не треба да буде само симболична. Залаже се за стварање Републике Српске као мјеста у којем ће људи жељети да живе и у које ће моћи да се врате они који су у претходним деценијама отишли.

Посебно јој је важно да породице које су напустиле своја огњишта имају могућност да се врате на своју очевину и дједовину и да овдје могу да живе од свог рада и подижу своју дјецу.

Иако је више од 20 година била активна кроз грађанске иницијативе, хуманитарни рад и различите облике друштвеног активизма, 2024. године одлучила је да направи корак даље и активно се укључи у политику, приступањем Партији демократског прогреса (ПДП).

Данас обавља функцију начелнице Одјељења за бригу о породици и демографију Града Бањалука.

Посебну пажњу у свом раду посвећује демографији, дјеци и младима, младим брачним паровима, породицама са више дјеце, женама, борачким категоријама, националним мањинама, развоју села, пољопривредној производњи и повезивању Републике Српске са дијаспором.

У политику није ушла да би почела да се бави људима, већ да би искуство и знање које је годинама стицала радећи са људима претворила у конкретне јавне политике и рјешења.